На данашњи дан 9. априла 1999. године отпочела је једна од најсветијих и најпоноснијих битака у новијој српској историји – епска битка на Кошарама.
То није била обична борба, то је био судар части и агресије, јунаштва и подлости.
Са једне стране – српски војник, граничар, падобранац, резервиста, добровољац, обичан човек са душом већом од планине.
Са друге стране – хорде терориста из тзв. ОВК, потпомогнуте Нато агресором из ваздуха и албанском војском са копна.
План је био јасан – да покоре српску караулу Кошаре и да као шакали уђу у срце Србије преко Јуничких планина.
Али, нису рачунали на једно – на српско срце. На инат. На љубав према земљи. На оне што су бранили праг свог дома као што су и њихови дедови некад бранили Мојковац, Цер или Кајмакчалан.
Бранио је Кошаре ко је стигао – од 53. граничног батаљона, 125. и 549. моторизоване бригаде, падобранаца из 63. специјалаца из 72. војне полиције, резервиста, ветерана, добровољаца из свих Српских земаља и браће Руса.
Свако је знао шта значи реч – НЕ ДАМ!
И зато, Кошаре нису само место на карти. Кошаре су симбол части, крви и слободе. Вечно сећање на хероје који су показали свету да Србија не пада на колена.
108 бораца страдало је за слободу у бици за Кошаре!
СЛАВА СВИМ ПОГИНУЛИМ ЈУНАЦИМА 
