На данaшњи дан, пре 26 година, у 19:41ч почела је НАТО агресија на нашу земљу, тадашњу СР Југославију, први пут у историји без одобрења Савета безбедности УН и то под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.
Чим је Скупштина Србије донела званичну одлуку да не прихвата присуство страних трупа на територији Косова и Метохије и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, започети су ваздушни удари на тадашњу СР Југославију, 24. марта 1999. у 19.45 часова.
Током 78 дана, колико је трајала НАТО агресија на нашу земљу, погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, рањено њих 5.173, десетак се и даље воде као нестали. Што се цивила тиче, теже и лакше рањено је око 6.000, међу којима је било 2.700 деце, а њих 79 је погинуло.
Иако су тврдили да гађају само легитимне мете, на удару НАТО бомби нашла се и болница “Драгиша Мишовић, амбасада НР Кине, путнички воз у Грделици, зграда Радио телевизије Србије, у ком су животе изгубили цивили, а симбол страдања постала је и трогодишња Милица Ракић, девојчица која је погинула на ноши у свом дому, од гелера бомби које су гађале Батајницу.
Уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено…
Током агресије лансирано 1.300 крстарећих ракета, изручено 37.000 “касетних бомби”, а употребљена је и забрањена муниција са осиромашеним уранијумом.
Бомбардовање је окончано 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних војних трупа.
Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља.
