Године 2011.је усклађивањем Закона о Војсци Србије са Уставом Републике Србије измењен део везано за синдикално удруживање и деловање у МО и ВС и одобрено је синдикално деловање у нашој институцији.
Године 2018. је у складу са Уставом и Законима формиран војни синдикат „Гвоздени пук“ са централом у Прокупљу, где је давне 1912.године оформљен и чувени „Гвоздени пук“, оличење и понос војничког позива и Српства. Синдикат су оформили часни официри, подофицири, професионални војници и цивилна лица на служби у ВС. У руководству синдиката, како у синдикалним групама, тако и у чеоном руководству су припадници војске са највишим службеним оценама и вишедеценијским радним искуством у војсци. Нису никакви нерадници или бунтовници. Свако од њих максимално посвећено и одговорно извршава своје обавезе на свом радном месту. Од пре две године наш синдикат је део највећег и најјачег синдикалног савеза на Балкану, Савеза Самосталних Синдиката Србије, тако да више нисмо сами у овој борби и напорима за бољи животни , радни и материјални положај запослених.
Синдикат је оформљен из потребе да се послодавцу прикаже реално стање и проблеми у јединицама, да се заједнички постигне бољи животни, радни и материјални положај запослених, да се сачува МО и ВС од осипања и да се привуку младе снаге. Војни синдикат Гвоздени пук није никаква деструктивна организација и не сме и нема права било ко да каже да воли Србију више од нас јер смо се не само чашћу, већ већина нас и животом заклели да ћемо бранити Србију, њене границе и Уставни поредак. Већина часних официра , који нису још увек чланови нашег синдиката а налазе се на највишим функцијама у МО и ВС имају изузетну сарадњу са нашим синдикатом и разумеју да је синдикат неопходан део демократског друштва . Мали је број оних , који се боје синдиката и разним опструкцијама и притисцима покушавају да ометају рад или ослабе редове синдиката. Такав страх и поступање према синдикату постоји само код оних који не поштују Законе РС и не воде се Законима већ сопственим мишљењима и ставовима.
Наш синдикат међу својим члановима има све категорије запослених, од разводника до пуковника и цивилних лица на служби у војсци. Члан синдиката може бити сваки запослени у МО и ВС без обзира на чин и функцију. Наше синдикално деловање је поткрепљено и покривено Законским регулативама , које нам гарантују слободе и права деловања. Постојање и рад синдиката у миру је једнако битан у војном колективу као и рад сваке организационе целине зато позивамо претпостављене и све остале да се тако и односе према синдикату, представницима синдиката и члановима.
Свако ометање рада синдиката, реализације синдикалних активности, притисак и прекоревање чланова руководства и чланова синдиката ће бити убудуће пропраћено правном подршком нашег адвокатског тима и уколико буде потребе у складу са Кривичним Закоником Републике Србије, који многи занемарују а који увелико штити права запослених и синдикалних представника, предузимати мере. Ово је правна држава, била и биће и кад тад ће се свако кршење Закона и Устава адекватно санкционисати.
Устав РС и Законска регулатива , који регулишу постојање и деловање синдиката:
Извод из Устава Републике Србије:
„Слобода удруживања
Члан 55
Јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења.
Удружења се оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који води државни орган, у скаду са законом.
Забрањена су тајна и паравојна удружења.
Уставни суд може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење
зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.
Судије Уставног суда, судије, јавни тужиоци, Заштитник грађана, припадници полиције и припадници војске не могу бити чланови
политичких странака .“
Извод из Кривичног Законика Републике Србије:
„Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања
Члан 152
(1) Ко свесним кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета политичко, синдикално или друго удруживање или
деловање грађана или деловање њихових политичких, синдикалних или других удружења,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.“
Извод из Закона о раду Републике Србије:
„Члан 6
Синдикатом, у смислу овог закона, сматра се самостална, демократска и независна организација запослених у коју се они
добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских,
социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса.
5. Забрана дискриминације
Члан 18
Забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење,
језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни
статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство
у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.
7. Ноћни рад и рад у сменама
Члан 62
Рад који се обавља у времену од 22,00 часа до 6,00 часова наредног дана сматра се радом ноћу.
Запосленом који ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину пуног радног времена у току једне радне
недеље послодавац је дужан да обезбеди обављање послова у току дана ако би, по мишљењу надлежног здравственог
органа, такав рад довео до погоршања његовог здравственог стања.
Послодавац је дужан да пре увођења ноћног рада затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите живота и здравља
на раду запослених који рад обављају ноћу.
7. Мировање радног односа
Члан 79
Запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим
актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:
1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у
дипломатска, конзуларна и друга представништва;
3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;
4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије
вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;
Члан 180а
Послодавац може запосленом из члана 179. став 1. тачка 1) овог закона да откаже уговор о раду или изрекне неку од мера из
члана 179а овог закона, ако му је претходно дао писано обавештење у вези са недостацима у његовом раду, упутствима и
примереним роком за побољшање рада, а запослени не побољша рад у остављеном року.
Члан 181
Запослени уз изјашњење може да приложи мишљење синдиката чији је члан, у року из члана 180. овог закона.
Послодавац је дужан да размотри приложено мишљење синдиката.
Члан 183
Оправданим разлогом за отказ уговора о раду, у смислу члана 179. овог закона, не сматра се:
1) привремена спреченост за рад услед болести, несреће на раду или професионалног обољења;
2) коришћење породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета;
3) одслужење или дослужење војног рока;
4) чланство у политичкој организацији, синдикату, пол, језик, национална припадност, социјално порекло, вероисповест, политичко или
друго уверење или неко друго лично својство запосленог;
5) деловање у својству представника запослених, у складу са овим законом;
6) обраћање запосленог синдикату или органима надлежним за заштиту права из радног односа у складу са законом, општим
актом и уговором о раду.
Члан 188
Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог због његовог
статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима.
Терет доказивања да отказ уговора о раду или стављање у неповољан положај запосленог није последица статуса или активности из
става 1. овог члана је на послодавцу.
Члан 195
Против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно
представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом.
Рок за покретање спора јесте 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.
2. Синдикат запослених
Члан 206
Запосленима се јамчи слобода синдикалног организовања и деловања без одобрења, уз упис у регистар.
Члан 207
Запослени приступа синдикату потписивањем приступнице.
Послодавац је дужан да запосленом који је члан синдиката на име синдикалне чланарине одбије износ од зараде на основу
његове писмене изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката.
Члан 208
Синдикат је дужан да достави послодавцу акт о упису у регистар синдиката и одлуку о избору председника и чланова органа
синдиката, у року од осам дана од дана достављања акта о упису синдиката у регистар, односно од дана избора органа
синдиката.
Члан 209
Синдикат има право да буде обавештен од стране послодавца о економским и радно-социјалним питањима од значаја за
положај запослених, односно чланова синдиката.
Члан 210
Послодавац је дужан да синдикату који окупља запослене код послодавца обезбеди техничко-просторне услове у складу са
просторним и финансијским могућностима, као и да му омогући приступ подацима и информацијама неопходним за обављање
синдикалних активности.
Техничко-просторни услови за обављање активности синдиката утврђују се колективним уговором или споразумом послодавца и
синдиката.
Члан 211
Колективним уговором или споразумом између послодавца и синдиката код послодавца, може се утврдити право на плаћено
одсуство представнику синдиката, ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката.
Ако колективни уговор или споразум из става 1. овог члана није закључен, лице овлашћено за заступање и представљање
репрезентативног синдиката код послодавца за обављање синдикалне функције има право:
1) на 40 плаћених часова рада месечно ако синдикат има најмање 200 чланова и по један час месечно за сваких следећих
100 чланова;
2) на сразмерно мање плаћених часова ако синдикат има мање од 200 чланова.
Ако колективни уговор или споразум из става 1. овог члана није закључен, председник подружнице и члан органа синдиката имају
право на 50% плаћених часова из става 2. овог члана.
Члан 212
Синдикални представник овлашћен за колективно преговарање, односно одређен за члана одбора за колективно преговарање,
има право на плаћено одсуство за време преговарања.
Члан 213
Синдикални представник који је одређен да заступа запосленог у радном спору са послодавцем пред арбитром или судом има
право на плаћено одсуство са рада за време заступања.
Члан 214
Синдикални представник који одсуствује са рада у складу са чл. 211-213. овог закона има право на накнаду зараде која не
може бити већа од његове просечне зараде у претходних 12 месеци у складу са општим актом и уговором о раду.
Накнаду зараде из става 1. овог члана плаћа послодавац.
… „
Извод из Закона о Војсци Србије:
„Члан 14
Војном лицу је забрањено присуствовање скуповима политичких странака у униформи и свака политичка активност изузев
коришћења активног бирачког права.
Професионални припадник Војске Србије, ученик и кадет војношколске установе и лице на другом стручном оспособљавању за
официре и подофицире не може бити члан политичке странке.
Учешће професионалних припадника Војске Србије у групама синдикалног карактера мора бити у складу са правилима војне службе.
Дужност је претпостављених на свим нивоима да штите интересе својих потчињених и да командном линијом извештавају о свим општим проблемима о којима су информисани.
Професионалним припадницима Војске Србије није допуштено право на штрајк.“
Извод из Правила Службе Војске Србије:
„13. Професионално војно лице, ученик и кадет војношколске установе који се школују за војне дужности и лица на другом оспособљавању за официре и подофицире не могу бити чланови политичке странке. Војном лицу је забрањено присуствовање скуповима политичких странака у војној униформи и свака политичка активност, изузев коришћења активног бирачког права. При обављању службе припадник Војске Србије мора да поступа по правилима струке, непристрасно и страначки неутрално и не сме истицати страначка и друга политичка обележја. Професионални припадник Војске Србије може бити члан синдиката образованог у складу с прописима о синдикалном организовању у Војсци Србије и није му допуштено право на штрајк.“
Конвенција МОР-а бр. 87
„Конвенција МОР-а бр. 87 – О синдикалним
слободанама и заштити синдикалних права
Општа конференција Међународне организације рада,
Сазвана у Сан-Франциску од стране Административног савета Међународног бироа рада, саставши се 17.
јуна 1948, у своје тридесет и прво заседање,
Пошто је одлучила да прихвати у форми једне конвенције различите предлоге о синдикалним слободама и
заштити синдикалних права, питање обухваћено седмом тачком дневног реда заседања,
Узимајући у обзир да је у Уводу Устава Међународне организације рада, између осталих средстава
подобних да побољшају услове радника и обезбеде мир, изражена “потврда принципа синдикалних
слобода”,
Узимајући у обзир да је Филаделфијска декларација још једном прокламовала да је “слобода изражавања и
удруживања један од неопходних услова за одржање прогреса”,
Узимајући у обзир да је Међународна конференција рада, у свом тридесетом заседању, прихватила
једногласно принципе који треба да буду основа међународног регулисања,
Узимајући у обзир да је Генерална скупштина Уједињених нација, у свом другом заседању, усвојила ове
принципе и позвала Међународну организацију рада да настави своја настојања како би најзад било
могуће прихватити једну или више међународних конвенција,
прихвата, данас 09.07.1948. године, доњу конвенцију, која ће бити названа Конвенција о синдикалним
слободама и заштити синдикалнх права, 1948:
ДЕО И
СИНДИКАЛНЕ СЛОБОДЕ
Члан 1
Сви Чланови Међународне организације рада за које је на снази ова конвенција обавезују се да ће
примењивати одредбе које следе.
Члан 2
Радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право без претходног одобрења, да образују
организације по своме избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условом да се
придржавају статута ових последњих.
Члан 3
Радничке и послодавачке организације имају право на доношење својих статута и административних
правила, слободних избора својих представника, организовање свога управљања и делатности и
формулисања свога акционог програма.
Јавне власти морају се уздржавати сваке интервенције такве природе која би имала за циљ ограничење
овога права или ометање законског извршења.
Члан 4
Радничке и послодавачке организације не могу бити распуштене или њихове делатности обустављене
административним путем.
Члан 5
Радничке и послодавачке организације имају право да установљавају федерације и конфедерације, као и да
приступају истима, и све организације, федерације или конфедерације имају право да се учлањују у
Међународне организације радника и послодаваца.
Члан 6
Одредбе напред означених чланова 2, 3 и 4 применују се и на федерације и конфедерације послодавачких и
радничких организација.
Члан 7
Добијање својства правног лица од стране радничких и послодавачких организација, њихових федерација и
конфедерација, не може бити подвргнуто условима такве природе који би могли довести у питање примену
одредаба горњих чланова 2, 3 и 4.
Члан 8
У испуњењу права која су им овом конвенцијом призната, радници, послодавци и њихове одговарајуће
организације дужни су да као и друга лица и организоване заједнице поштују законитост.
Не може се националним законодавством наносити повреда нити исто примењивати на начин на који би се
могла нанети повреда гарантија предвиђених овом конвенцијом.
Члан 9
У којој мери ће се гарантије предвиђене овом конвенцијом примењивати на припаднике армије и полиције
биће одређено националним законодавством.
У сагласности са принципима постављеним у параграфа 8 члана 19 Устава Међународне организације рада
ратификација ове конвенције од стране неког Члана неће се сматрати да утиче на било који закон, пресуду,
обичај или споразум који дају припадницима оружаних снага и полиције гарантије предвиђене овом
конвенцијом.
Члан 10
У овој конвенцији, израз “организација” означава сваку организацију радника и послодаваца која има за
циљ унапређење и заштиту интереса радника и послодаваца.
ДЕО ИИ
ЗАШТИТА СИНДИКАЛНИХ ПРАВА
Члан 11
Сваки Члан Међународне организације рада за кога је ова конвенција на снази обавезује се да
предузме све потребне и погодне мере да би трудбеницима и послодавцима обезбедио слободно вршење
синдикалних права.
ДЕО ИИИ
РАЗНЕ МЕРЕ
Члан 12
Што се тиче територија поменутих у члану 35 Устава Међународне организације рада, онако као што је било
допуњено амандманом уз Устав Међународне организације рада, 1946, са искључењем територија
назначених у параграфу 4 и 5 тако допуњеног члана сваки Члан организације који ратификује ову
конвенцију мора доставити Генералном директору Међународног бироа рада истовремено са
ратификацијом или у најкраћем могућем року иза ратификације, декларацију којом објављује:
а) територије у погледу којих се обавезује на примену одредаба конвенције без измена;
б) територије у погледу којих се обавезује на примену одредаба конвенције са изменама и у чему се те
измене састоје;
ц) територије у погледу којих конвенција није примењива, и у том случају, узроке (разлоге) из којих
конвенција није примењива;
д) територије за које задржава право свога одлучивања.
Обавезе назначене под тачком а) и б) првога параграфа овог члана сматраће се саставним делом
ратификације и производиће исто дејство.
Сваки Члан моћи ће да се одрекне једном новом изјавом, у потпуности или делимично, резерви садржаних
у његовој ранијој изјави у смислу тачака б), ц) и д) параграфа 1. овог члана.
Сваки Члан моћи ће, у току периода у којима ова конвенција може да буде отказана, сагласно
одредбама чл. 16 , доставити Генералном директору нову изјаву мењајући у сваком погледу све раније
изјаве и упознајући са стањем на одређеним територијама.
Члан 13
Када питања која третира ова конвенција буду ушла у оквир надлежности власти на територији ван
метрополе, Чланови одговорни за међународне везе на овој територији, у споразуму са владом речене
територије, моћи ће доставити Генералном директору Међународног бироа рада изјаву о прихватању, у
име ове територије, обавеза из ове конвенције.
Изјава о прихватању обавеза из ове конвенције може бити достављена Генералном директору
Међународног бироа рада:
а) од стране двају или више Чланова Организације за територију која потпада под њихову власт;
б) од стране сваке међународне власти одговорне за руковођење једном територијом на основу
одредаба Повеље Уједињених нација или било које важеће одредбе у погледу те територије.
Изјаве достављене Генералном директору Међународног бироа рада, у смислу одредаба претходних
параграфа овога члана треба да укажу да ли ће одредбе конвенције бити примењиване на територији са или
без измена; уколико изјава указује да ће се одредбе конвенције примењивати са задржањем права на
измене, она мора посебно назначити у чему се састоје те измене.
. . .“
Република Србија је један од потписника ове Повеље као члан УН.
Ваш, Војни синдикат Гвоздени пук
КО – СМЕ – ТАЈ – МОЖЕ
