Данас је Српска војска јача него икада. Данас, као и увек Српски војник стоји на бранику отаџбине спреман да заштити народ и своју земљу. Никада нисмо тражили туђе и увек ћемо бити спремни да бранимо своје.
Српски војник не може бити свако а пробали су многи. Српски војник се није повлачио пред многобројнијим непријатељем никада. Борбени дух, част и понос су оно што нас краси . Жеља за слободом и љубав према Србији су јачи од свих војски овог света а то не може надокнадити никакав новац.
Када се говори о српској војсци, треба имати у виду да њени почеци сежу у време Првог српског устанка, када је настала у народу и из народа. Сваки мушкарац способан да носи оружје тада је постао војник. У потпуно аграрној земљи, сељаци су постали први борци, а из исте класе израстао је и први командни кадар. Без обзира на нагли напредак земље током деветнаестог века, главна карактеристика официрског кадра била је то што је већином потицао из руралних крајева. У патријархалној средини, официр се поштовао као рођени отац, дисциплина и субординација прихватане су као нешто потпуно природно. Велики значај у ланцу командовања имао је и резервни официрски кадар. Резервни официри још су боље разумевали менталитет и потребе својих војника јер су и у миру радили и живели са њима и међу њима.
Како би се боље разумео подвиг ове, по бројности мале, али по јунаштву велике војске, можда је најбоље погледати шта су о њој рекли савременици.
Џавид-паша, турски заповедник Битоља, у телеграму упућеном Цариграду јавља:
„Српски војник је непобедив. Не можемо ништа против Срба. Српски сељак је без порока, нежан и великодушан. Српски војник стално односи победу зато што је финији и интелигентнији, дисциплинован и високог морала.”
„Српска војска прва је и најславнија војска у Европи. После борбе која је трајала свега пола часа, Срби су уништили моју дивизију. Моји батаљони били су потпуно збрисани ужасном српском ватром”, гласиле су речи мађарског маршала Јозефа Хабзбуршког.
ЗА СЛОБОДУ И ЧАСТ ОТАЏБИНЕ!
ЖИВЕЛА СРБИЈА!!! 
КО – СМЕ – ТАЈ – МОЖЕ
