Војни свештеници и верска служба први пут се помињу у првој половини 19. века и непрекидно су присутни у војсци до половине 20. века.
Војне свештенике и обављање верске службе у војним јединицама предвиђaла су два законска акта у Кнежевини Србији, оба из 1839. године. Први је Устројеније гарнизоне војске (од 31. маја), а други Закон војени (од 31. октобра). Свештеници су у јединицама обављали верске обреде и својим примером сведочили хришћанске вредности. Положај војске, а тиме и њене верске службе прописивали су Закон о устројству стајаће војске (1860) и Закон о устројству народне војске (1861), али највише о војном свештенству казује законски акт донет 24. фебруара 1876, уочи рата са Турцима – Устројство целокупне војске. Војни свештеници су додељени Врховној команди, командама дивизија и бригада. Било је прописано да при Врховној команди буде војни владика који би био одговоран за целокупно војно свештенство.
Војни свештеници имали су статус државних чиновника са принадлежностима идентичним онима које су имали официри. Посебна пажња се поклањала изучавању веронауке, која је била обавезна за све војнике и питомце ниже Војне академије.
За време ратних дејстава место војног свештеника је одређивао начелник Штаба Врховне команде, а дужности су му биле да се стара да сви свештеници буду на прописаним местима ради молитве, да бодре војнике и тако им јачају борбену готовост и да деле свето причешће онима који су на самрти.
Српска војска je имала и одређени број војних имама и војних рабина, који су вршили своје дужности потпуно равноправно као и православни војни свештеници. По први пут римокатоички капелани уведени су у српску војску на Солунском фронту, на иницијативу српског митрополита Димитрија, да би се аустроугарским заробљеницима омогућила слобода вероисповести.
У војсци Краљевине СХС, касније Краљевине Југославије, задржан је исти образац организације верске службе као и у српској војсци до 1918. године, с тим да су, у условима изражене мултиетничности и мултиконфесионалности, право на војне свештенике имале све признате цркве и верске заједнице. Верска служба у војсци укинута после Другог светског рата.
