Поводом 27. априла – Дана Савеза самосталних синдиката Србије, у Новом Саду је одржана свечана седница Већа СССС, на којој је обележено 119 година постојања организације.Седници су, поред чланова Већа, нашег руководства, Статутарног и Наџорног одбора, председника самосталних синдиката и већа на територији, присуствовали и угледни гости.Након што су чланови хора Основне школе „Славко Родић“, из Бачког Јарка, прваци Србије на Републичком такмичењу хорова основних школа, отпевали химну и Интернационалу, приказан је филм у којем су сажети историјат и садашњост организације, и приказани путокази којима ће у будућности ићи највећа и најбројнија синдикална централа у Србији.Добродошлицу у Нови Сад, европску престоницу културе и реновирану салу Радничког дома „Светозар Марковић“, “симбола синдикалног организовања у том граду”, пожелео је председник Савеза самосталног синдиката града Новог Сада и општина, Владимир Гвозденовић.“Обележавајући 119 година СССС, јубилеја којим се мало ко у Србији може похвалити, званично отварамо и нашу Велику салу, као круну свега онога што смо урадили у овој згради последњих неколико година, заједно са хостелом и рестораном, који су на располагању нашим члановима за едукације”.Данас је, према његовим речима, тешко и чак опасно бавити се синдикатом у Србији, али је у исто време изазовно и надасве часно.“Срећни смо што се залажемо за боље услове рада и веће зараде грађана Србије и сваки наш успех, ма колико се неком чини мали, нас испуњава великим задовољством и поткрепљује нам веру да се залажемо за праве вредности”, рекао је Гвозденовић, изразивши уверење да се нашем синдикату мора повратити углед какав и заслужује, јер то доказује свакодневним радом.Уручивши највише признање тог синдиката – Првомајску награду – Синдикалној организацији самосталног синдиката Лиер Цорпоратион, Ђурђици Црвенко, Бојану Светеку, Сандри Ћоћкало и Роберту Штефанидесу, Гвозденовић је рекао да се тиме указује, пре свега, поштовање онима који су у данашње време храбри и посвећени синдикалном послу.Захваливши се синдикалним колегама и гостима што су присуством увеличали нашу свечаност, председник СССС Љубисав Орбовић је грађанима Новог Сада и синдикалним колегама честитао на овогодишњој титули европске престонице културе, „јер град не чине зграде, мостови и путеви колико год значајни они били, већ људи који у њему живе и који га свакодневно граде, чувају и оплемењују својим знањем, љубављу, талентом и ентузијазмом“.Данас, према његовим речима, одајемо признање великом броју пожртвованих синдикалних активиста, са задатком да, упркос изазовима и препрекама, следимо пут наших предака и боримо се за поштовање и већа права радника, за боље зараде, за безбедан рад у здравој радној и животној средини.„У почетку радничког и синдикалног покрета, за свако достигнуто право, право на организовање, краће радно време, веће наднице, бољу заштиту на раду, годишњи и дневни одмор и право на лечење, радници су се изборили штрајковима, окупљањима, протестима, па и жртвама. Нажалост, и данас се поново боримо за основна права, чак права која су наши преци у прошлом веку изборили“. Орбовић је упозорио да је у прошлој години 70 радника страдало на радном месту, чиме се, нагласио је, демантују честе тврдње да је радна снага највреднији ресурс који држава има.„Демографски подаци већ дуго су поражавајући, низак наталитет, висок морталитет, нација која стари, а велики број младих, радно способних одлази из земље. Упозоравали смо на ниске плате, непоштовање права радника, мануелне послове без могућности усавршавања и напредовања, што је довело до масовнијих емиграција, због чега смо данас приморани да радну снагу увозимо“.Орбовћ указује да су последице криза, али и промовисање флексибилизације рада као модела за раст запослености већ увелико видљиве, кроз пораст броја нетипичних послова, пре свега раст броја оних који раде од куће, али и других облика несигурних послова који доводе до раста броја сиромашних.
Ваш, војни синдикат Гвоздени пук
КО – СМЕ – ТАЈ – МОЖЕ
