Поштовани колеге, желимо вам срећан празник рада, 1.Мај уз жељу да следећи дочекамо са много мање брига и проблема у бољој радној атмосфери и са знатно вишим стандардом живота.
Празник рада се слави
првог маја као међународни празник радничког покрета. Први мај је датуум
којим се обележава добијено право на 8 сати рада, 8 сати сна и 8 сати
права на властити живот. То је датум којим се обележава велики успех
човечанства у борби за права радника, пропраћен бројним жртвама и не
треба га заборавити без обзира на тешкоће које и данас постоје у борби
за радна права.
Дана 4. маја 1886. године стотине хиљада америчких радника
су изашли на улице да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног
дана. Чикаго је био центар покрета. Радници су тамо месецима агитовали
за осмочасовно радно време и уочи 1. маја њих 50.000 је већ било у
штрајку. Нових 30.000 придружило им се следећег дана; то је довело већи
део чикашке производње до застоја.
Страх од насилних класних сукоба
обузео је град. Насиља није било у суботу и недељу, 1. и 2. маја. Али у
понедељак, 3. маја туча у којој су учествовале стотине избила је у Мек
Кормик Риперу између радника чланова синдиката, који су спречени да дођу
на посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормик
запослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се
палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред. Убили су 4
члана синдиката, а повређених је било много.
Након инцидента, група
анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је
раднике да се и сами наоружају и у уторак увече (4. мај) учествују у
масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет. Изгледало је да су
демонстрације са само 3.000 биле потпуни промашај. Али пред крај особа
чији идентитет никад није утврђен бацила је бомбу која је убила 7 и
ранила 67 полицајаца.
Градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт.
Дана 11. новембра 1887. године четворица, укључујући Парсонса и Спајса,
су погубљени. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље као
револуционарне методе, али њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да
је ико од њих стварно бацио бомбу.
Док је Парсонова погребна поворка
пролазила градом 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага, како би
изразили своју солидарност са погубљеним радницима.
Од тада, на
Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. године одлучено је:
„Први мај је заједнички празник свих земаља на којима радничка класа
треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну
солидарност“. Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски
догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација.
За раднике и синдикалисте широм света, Хејмаркет је постао симбол
потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва. До данашњег
дана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава у
спомен мученицима са трга „Хејмаркет“.
